Ја

13. септембар 2014 / Оно што је за младе некада била музика, данас је рачунар. Ја сам могао да побегнем "у свој свет" једино слушајући музику коју старији не разумеју. Историја се понавља. Јединствена формула је у томе да слободу уживаш уколико се оградиш од оних који те не разумеју. Данас, рачунар је преузео ту улогу. Све је информација, било да се слуша, гледа или конзумира по садашњем интегралном принципу. Добро или не, али жао ми је вас ђака који своју слободу тражите без оне музике које више нема!



3. септембар 2014 / Стигли нови "пилићи"! Прва вежба, расположење. Одељење друго 3. Причамо. Правила рада у кабинету. Нема свеске, нема оловке. Као у филму "Официр и џентлмен", од пре 30 година (Ричард Гир). Они опет исти, иако су моји нови ђаци, а ја, иако сам опет исти ја, годину дана старији. На сву срећу - они то не примећују.






20. јун 2014 / Сваки мој ученик је током ове школске године постао власник свог властитог блога. Квалитет радова је у просеку јако пристојан, али постоји двадесетак блогова који су баш одлични. Главни критеријуми, на основу којих сам оцењивао блогове, су: техничка и функционална опремљеност, визуелна опрема, тематика, линкови, правопис и ћирилица. Ускоро ћу у посебном одељку препоручити најбоље блогове, а за почетак, предлажем да кренемо од блога ученице Анђеле Леков, која ме је додатно "купила" и мотивом клавијатуре у хедеру, а сви (моји ђаци) знају да ми је музика слаба тачка!





10. јун 2014 / На крају ове "образовне сезоне", која је обиловала изузетним радом мојих ученика, мораћу посебну пажњу да посветим оним ученицима који су показали више, боље и зрелије. Иако се ради о 16,5-тогодишњацима, њихова озбиљност као да помера неке границе за које се можда и не зна да су границе које би требало означити, бар када је у питању средњошколско образовање. Сумњам да ће моји ученици поверовати колико ценим оно што су постигли, јер припадам оној врсти професора који умеју да умерено укоре, али никако не умеју довољно да похвале. Ових дана, иако је оцењивање у пуном јеку, уграбићу бар неко време да им се свима захвалим, на растанку. Посебно ћу се захвалити оним најбољим, а осталима ћу указати да треба да иду за њима.


Јавност бруји од скандала око разних лажних диплома. У питању су личности од врха државе, преко неких ректора универзитета, па све до кафанских певачица. Та појава може да изазове велике недоумице код младих људи. Ја сам по том питању миран. Кажем ђацима: -можете овако да учите, а можете и онако, као они - бирајте. Код мене може само овако. Ко има шта да пита?
Нико ништа не пита!